Zima  nam se  vratila  ...   ( 25.1.2014. )

ZIMA

Jutro je.  Pogledala sam kroz  prozor i  ugledala  kako na tlo padaju bijele, svjetlucave, snježne pahulje. U srcu sam osjetila nešto posebno. Kao da mi je govorilo da se sada veselim, da opraštam, da se radujem i da budem  sa svojim bližnjima . Puteve je prekrio bijeli prekrivač . Još čujem dječje  smijeh koji odjekuje niz  padinu. Odjenula sam jaknu i poželjela  zajedno  sa sestrom i bratom  krenuti u snježnu avanturu.Čim sam izašla na obraze mi se spustila nježna pahulja. Bila je tako krhka .Brzo je odlepršala   negdje daleko... Od silnog veselja , legla sam na mekani , bijeli  prekrivač.Ležala sam  i tada pogledala u nebo. Bilo je tako  čarobno, nezaboravno.Zamislila sam kako me niz bijele putove  vozi  čarobna kočija . U tom trenutku sam se probudila . Bila sam prekrivene snijegom.  Brat  me pogodio snježnom grudom. Tog jutra je još  dugo, dugo odzvanjao naš  smijeh  niz snježnu padinu.

Novinarska  skupina,   Barbara  K.,  4. b