ANKETA I INTERVJU s dr.vet.med Krešimirom Kašubom

4. 12. 2012.

Učenici su  proveli anketu u 8 razrednih odjela  učenika od  2. do 4. razreda naše škole. 

Anketa je pokazala da: 74% anektiranih učenika ima kućne ljubimice ( većinom pse i mačke ).

                                         26% želi znati o zmijama kao kućnim ljubimcima

                                        19% želi znati o iguani kao kućnom ljubimcu

                                        12% želi znati o tarantuli

                                        ostali žele znati o (pticama, dupinima, konjima, majmunima)

                                        26% učenika nema kućnog ljubimca

Pokazali su veliko zanimanje  za  neobične kućne ljubimce ( zmije, gušteri, pauci, majmuni ).

ANKETA  je provedena  kod  148  učenika  naše škole.% učenika ima kućnog  ljubimca

7. 12. 2012.

Tragom ove  ankete dogovorili  smo intervju s gospodinom dr. vet. med. Krešimirom Kašubom. Nas, male novinare primio je gospodin  Kašuba s toplom dobrodošlicom ( i sokom )  u svojoj veterinarskoj  stanici.

Upoznali  smo i sam  postupak  kontrole mesa. Gospodin Kašuba  nam je objasnio  i važnost takovog postupka za zdravlje ljudi. Bilo je jako zanimljivo saznati da je i to dio posla veterinara. Iznenadilo nas  je kada je rekao da je  prvi njegov zadatak zaštita djece i ljudi, tek drugi  zaštita  životinja. Mislili smo da je obrnuto. Prošli smo kroz cijelu veterinarsku stanicu, upoznali ostale zaposlenike .

Skoro smo zaboravili na naš intervju. Evo odgovora na  pitanja anektiranih učenika:

                          

MI: Gospodine Kašuba  molimo Vas možete  li nam objasniti  kakav je posao veterinara ?

Što Vam je  na poslu  najljepše a što najteže?

G.Kašuba: Posao veterinara je u prvom redu zaštita ljudi i djece a tek na drugom mjestu briga za životinje.                                                                                                                                                                
Životinje mogu prenijeti mnoge bolesti zato je zaštita ljudi na prvom mjestu. Posao veterinara je kao i svaki drugi, ako ga voliš nije težak.

MI : Neki učenici željeli bi jednoga dana postati veterinari, što biste  im  savjetovali?

G.Kašuba:  Da bi postali veterinari moraju prije svega biti dobri učenici, zavrišti  fakultet koji traje 6 godina. Moraju  voljeti  životinje.

MI: Nestrpljivi smo saznati odgovore na brojna  pitanja naših učenika. Većina učenika za kućne ljubimce ima pse i mačke.  Zanima nas  koliko životnija možete primiti u svojoj ordinaciji tijekom jednog dana ? Je li Vam teško gledati bolesne životnije ? Na koji način im pomažete ?

G.Kašuba : Ovisi koliko su životnije bolesne, ako su jako bolesne mogu  ih primiti manje, zato što mi za njih treba više vremena.  U prosjeku mogu primiti desetak životnija na dan. Teško mi je kada su bolesne, time se više radujem  njihovom ozdravljenju.

MI : Kako liječite velike i nemirne životnije poput konja?

G.Kašuba : Ovo je odlično pitanje. Postoji  određeni  postupak, način na koji se prilazi velikim životinjama. Konji  mogu biti opasni jer mogu udariti i prednjim i zadnjim nogama i ugristi. No, većina životnija zna, osjeti da im se želi pomoći. Konji su prije bile životinje iza rad, sada su sve više ljubimici. Pomažu i bolesnoj djeci.

MI : Molim Vas gospodine Kašuba, kažite nam nešto o iguanama?

G.Kašuba :  Iguane  mogu biti kućni ljubimici, oni su gušteri. U našemu kraju ih ljudi ne drže.

MI:  Mnogo pitanja dobili smo o zmijama. Kakvi su oni  kao kućni ljubimici? Imaju li zmije uši?

G.Kašuba :  Zmije mogu biti kućni ljubimici. Ljudi koji ih drže moranju  biti  pažljivi, osobito kad imaju djecu  jer  mogu biti opasne po život. Zmije čuju na poseban način.

MI:  Tarantule, miševi?

G.Kašuba : Tarantule mogu biti opasane po život jer su otrovne. Ljudi moraju znati puno o njima i na koji način s njima postupati prije nego što ih nabave dok miševi  mogu prenijeti puno bolesti . Treba ih  držati zatvorene u terarijima  ili kavezima.

MI:  Za kraj neka neobična  pitanja . Kako liječite ježa , kada ima tako oštre bodlje ?

G.Kašuba : Ako se zna pristup i ako je  vlasnik tu, jež se otvori i nije ga problem  pregledati.

MI : Jeste li liječili majmune? Jesu li oni možda najzanimljiviji  kućni ljubimici ?

G.Kašuba : Nisam hi liječilo, ali sam ih pregledavao zbog moguće bjesnoće. Kod Bizika imaju majmune koji  su ponekad ugrizli nepažljive posjetioce. Meni osobno, najzanimljivije životnije su psi.

MI :  Imate li Vi kućnog ljubimca? Za kraj ovog razgovora možete li nam molim Vas dati savjet o tome kako da se skrbimo za svoje kućne ljubimice .

G.Kašuba : Imao sam psa, trenutno  nemam kućnog ljubimca. Kako većina vas ima pse, savjetovao bih vam da čim dobijete  psa, odvedite ga koda veterinara . Veterinar će vam dati sve savjete  koje  trebate.

MI : Zahvaljujemo Vam na vremenu, velikom strpljenju s kojim ste odgovarali  na našu znatiželju. Mi  učenici 2.b razrda  s učiteljicom Anicom Janković, darujemo  Vam  ovaj učenički rad  u znak  zahvalnosti  za vaše gostoprimstvo. Do nekog novoga susreta i novih pitanja, želimo Vam puno, puno veselih  i zdravih životnija u Vašoj ordinaciji.

Bio je  to iznimno  zanimljiv i poučan razgovor . Gospodinu Kašubi  zahvalili  smo na pozivu za buduća druženja.  Nadamo se  da  su naši prijatelji životnja dobili bar neke dogovore na svoja pitanja.

Mali novinari: Tomislav Mikuličić, Sara Ćupurdija, Petar Kovačević